Sve veći broj radnika širom sveta pribegava upotrebi veštačke inteligencije kako bi kreirali falsifikovane račune i potom naplaćivali te izdatke preko poslodavaca. Alati poput ChatGPT‑a i sličnih modela danas su sposobni da izrade račune koji deluju veoma uverljivo — ponekad skoro ne razlikujući se od originalnih dokumenata.
U razrađenijim ekonomijama uobičajeno postoji mehanizam za refundiranje troškova koje zaposleni imaju prilikom obavljanja službenih aktivnosti. Osobe koje nisu samozaposlene obično prilažu račune poslodavcu, a on potom vrši refundaciju. U velikim kompanijama često se zahtevi za refundaciju obrađuju bez direktnog, ličnog kontakta sa osobama koje podnose te dokumente, što stvara pogodnu sredinu za zloupotrebe.
U takvim okolnostima lažni računi koje generiše AI postaju sve sofisticiraniji. Pošto odeljenja za finansije i računovodstvo često rade sa skeniranim kopijama ili digitalnim fajlovima, ni format računa — štampani ili elektronski — ne predstavlja prepreku za one koji žele da prevare sistem.
Platforma AppZen je za Financial Times prijavila da je u njihovom sistemu u septembru čak 14% lažnih računa bilo generisano pomoću AI‑ja, dok je pre samo nekoliko meseci takvih primera praktično bilo zanemarljivo.
Slično upozorenje stiglo je i iz fintech kompanije Ramp, koja je u poslednja tri meseca blokirala više od milion dolara transakcija povezanih sa AI‑generisanim računima.
SAP Concur, jedna od najvećih globalnih platformi za refundacije troškova, izdala je nove preporuke za svoje korisnike uz poruku: „Ne verujte svojim očima, jer su lažni računi danas izuzetno ubedljivi“. Ipak, u pojedinim slučajevima lažne račune je još uvek moguće detektovati — na primer, ostaci karo pozadine koji nastaju kada se logo preuzme sa interneta ili izmenom u programu za obradu slika mogu ostati vidljivi na vrhu dokumenta. Takvi, sitni artefakti zahtevaju veću pažnju zaposlenih u računovodstvu pri proveri dokumenata.
Stručnjaci ističu da je sa pojavom AI‑ja sada svako u stanju da falsifikuje račune, bez potrebe za nekim posebnim znanjem ili prethodnim iskustvom u izradi lažnih dokumenata. Mason Wilder iz udruženja ACFE objašnjava:
„Sada ne postoji ulazna barijera. Ne treba vam tehnička spretnost kao pre pet godina, kada se uglavnom koristio Fotošop.“
Prema njihovim ocenama, ovaj problem neće ostati rezervisan samo za velike korporacije.
Poreske uprave, ali i zaposleni koji obrađuju troškove u manjim preduzećima i kod samozaposlenih lica, takođe će se suočiti sa izazovom prepoznavanja AI‑generisanih falsifikata. Mnogo je dostupnih šablona i alata na internetu za kreiranje takvih računa, što dodatno olakšava prevaru i pojačava pritisak na regulatore i računovodstva širom sveta.
(Blic)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Serbian 
Greek