Generalni direktor kompanije Nvidia, Džensen Hvang, rekao je da bi se, kada bi danas bio student, fokusirao na prirodne nauke.
Tokom posete Pekingu, novinar ga je pitao: „Zamislimo da ste danas 22-godišnji Džensen koji je upravo diplomirao, ali imate istu ambiciju kao i ranije – čime biste se bavili?“
Na to je Hvang odgovorio: „Taj mladi Džensen, koji je sada diplomirao sa 20 godina (jer sam zapravo fakultet završio dve godine ranije), verovatno bi se odlučio za prirodne nauke više nego za softverske nauke.“
Prirodne nauke, za razliku od bioloških, obuhvataju proučavanje neživih sistema kao što su fizika, hemija, astronomija i nauke o Zemlji.
Foto: jamesonwu1972 / Shutterstock.com
Hvang je diplomirao elektrotehniku na Državnom univerzitetu u Oregonu 1984. godine, a potom je 1992. magistrirao na Stanfordu, takođe iz oblasti elektrotehnike, prema njegovom LinkedIn profilu.
Samo godinu dana kasnije, u aprilu 1993, Hvang je sa kolegama inženjerima Krisom Malahovskim i Kertisom Prijemom osnovao Nvidiju – i to tokom ručka u restoranu „Deni’s“ u San Hozeu, Kalifornija. Danas, pod njegovim vođstvom, Nvidia je postala najvrednija kompanija na svetu.
Pre nekoliko nedelja, Nvidia je postala i prva kompanija u istoriji koja je dostigla tržišnu vrednost od 4 biliona dolara.
Iako nije detaljno objasnio zašto bi se danas odlučio baš za prirodne nauke, Hvang je poznat po tome što često ističe značaj tzv. „fizičke veštačke inteligencije“ ili, kako on kaže, „narednog talasa razvoja“.
Shuterstoock
Kako je objasnio u aprilu na jednom forumu u Vašingtonu, svet je u poslednjih 15 godina prošao kroz više faza razvoja veštačke inteligencije.
„Moderna veštačka inteligencija postala je široko poznata pre oko 12 do 14 godina, kada se pojavio sistem AlexNet i kada je došlo do velikog proboja u oblasti računarskog vida“, rekao je Hvang.
AlexNet je bio kompjuterski model predstavljen 2012. godine koji je pomoću dubokog učenja uspešno prepoznao slike, što je pokrenulo današnji AI bum.
Tu prvu fazu razvoja on naziva „Perceptivna veštačka inteligencija“ (Perception AI).
Zatim je usledila druga faza – „Generativna veštačka inteligencija“ (Generative AI), „u kojoj AI ne samo da razume značenje informacija, već ih može i prevesti u različite jezike, slike, kodove i slično.“
Foto: Shutterstock
„Sada smo u eri ‘Razumne veštačke inteligencije’ (Reasoning AI)“, dodaje Hvang, „gde AI ne samo da razume i generiše sadržaj, već može da rešava probleme i prepoznaje situacije koje ranije nisu viđene.“
U toj fazi, AI koristi logičko rasuđivanje da rešava zadatke.
„Razumna AI omogućava stvaranje digitalnih robota. Mi ih zovemo agenti – agentička veštačka inteligencija (agentic AI)“, rekao je Hvang. Ti AI agenti su zapravo digitalni roboti radnici – sposobni da rasuđuju. Trenutno su upravo ovakvi sistemi u fokusu mnogih tehnoloških kompanija, uključujući Majkrosoft i Salesforce.
Ali, sledeći talas, kako kaže Hvang, jeste „Fizička veštačka inteligencija“ (Physical AI).
„Za tu fazu biće neophodno da razumemo zakone fizike, trenje, inerciju, uzrok i posledicu“, rekao je u Vašingtonu.
Foto: jamesonwu1972 / Shutterstock.com
U toj budućoj fazi AI će morati da poseduje sposobnosti fizičkog rasuđivanja – recimo da zna da predmet i dalje postoji čak i kada ga ne vidimo (tzv. princip stalnosti objekta). Biće u stanju da predvidi kuda će se kotrljati lopta, koliko sile treba da primeni da bi nešto podigao a da ga ne ošteti, ili da prepozna da se pešak nalazi iza automobila.
„A kada tu fizičku AI stavite u fizički objekat, dobijate – robota“, zaključio je Hvang.
„To je danas izuzetno važno za nas, jer gradimo fabrike širom Sjedinjenih Američkih Država“, dodao je.
„Nadam se da ćemo u narednih deset godina, kako budemo gradili novu generaciju fabrika i pogona, stvoriti visoko automatizovane i robotizovane sisteme, koji će nam pomoći da prevaziđemo ozbiljan nedostatak radne snage širom sveta“, zaključio je Hvang, piše Mondo.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Greek 
Serbian